Dragana Baćović

(Nikšić, Crna Gora, 1989) je scenografkinja. Završila je osnovne studije pozorišne i filmske scenografije (2012) na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, i izvela master umetnički rad iz oblasti Scenske arhitekture i dizajna (2021).

Živi i radi na relaciji Crna Gora – Srbija. Najčešće radi kao scenograf na filmu, u dugometražnim i kratkim igranim serijama i drugim video-formatima. U radu na dugometražnim filmovima posebno izdvaja filmove „Živi i zdravi“ (2023), „Sirin“ i „Roda“, koji su u fazi postprodukcije, kao i „Posle Zime“ (2021), „Oaza“ (2020), „Ti imaš noć“ (2018), i druge, kao i igranim serijama „Kalkanski krugovi“ (2021) i „Grudi“ (2019). Od kratkih filmova izdvaja „Poslednja slika o ocu“ (2019), „Biserna obala“ (2015), „Koža će nam postati siva“ (2014) i „Leto bez meseca“ (2014). Učesnik je brojnih nacionalnih i internacionalnih manifestacija u oblasti filma i pozorišta. Dobitnik je nagrade i stipendije „Velimir Bucko Radonjić” (2015), koju dodjeljuje Crnogorsko narodno pozorište. Više puta je svoje radove izlagala na grupnim izložbama i bila dio umjetničkih performansa.

Originalni rad: Večera

Čulna interaktivna instalacija (postavka u prostoru, artefakti, taktilna, olfaktorna, zvučna i instalacija ukusa)

27. jun 2021, napuštena zgrada „Jugošpeda“, Beograd

(master umetnički rad)

Rad Večera bavi se sećanjima, nostalgijom i sadašnjim trenutkom. Koncept istraživanja bio je zasnovan na preispitivanju sopstvenih sećanja i njihove važnosti, značaja nostalgije i uklapanje pomenutih pojmova u odgovarajući referentni okvir iz koga oni danas deluju na mene. Postavku rada vodila sam kroz lične predmete i prizore, mapiranjem pomenutih pojmova i njihovim pozicioniranjem na slici u čijim je okvirima predstavljen simbol trenutka koji sam istraživala. Kako na trenutak u kome jesmo utiču neki prethodni trenuci? Da li je i na koji način doživljaj sadašnjeg trenutka povezan s prethodnim iskustvom? Da li kombinacijom te tri stvari mi nosimo naš trenutak i koliko je moguće podeliti ga, u trenutku? Instalacija je izvedena u objektu koji je zapostavljen, u prostoru koji je nekada služio za obedovanje, a koji je povodom ovog događaja nakratko oživeo u svojoj nekadašnjoj nameni.

Mentorka: Tatjana Dadić Dinulović

Komentor: Andrija Dinulović

Prekrojeni rad: Večera

Vrsta prekrajanja: REKONSTRUKCIJA

Višečulna interaktivna instalacija (postavka u prostoru, artefakti, taktilna, olfaktorna, zvučna i instalacija ukusa)

Koncept rekonstrukcije rada Večera jeste dalje istraživanje i preispitivanje sopstvenih sećanja i njihove važnosti, značaja nostalgije i uklapanje pomenutih pojmova u odgovarajući referentni okvir iz koga oni danas na nas/mene deluju. Rekonstrukcijom ovog rada u javnom prostoru, izloženom oku slučajnog prolaznika i konzumaciji za širi krug gostiju, intimne segmente delim i iznova upoznajem. Pitanja ostaju ista: kako na trenutak u kome jesmo utiču neki prethodni, da li je i na koji način doživljaj sadašnjosti povezan s prethodnim iskustvom, da li kombinacijom ovih stvari mi nosimo naš trenutak i koliko je moguće da ga delimo u trenutku?

Saznaj više o izložbi Prekrajanje.

Radovi