Zoja Erdeljan

(Zrenjanin, 1995) je scenska dizajnerka. Završila je osnovne akademske studije Scenske arhitekture, tehnike i dizajna (2018) i master umetničke studije Scenske arhitekture i dizajna (2020) na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Student je doktorskih umetničkih studija Scenskog dizajna na istom fakultetu od 2020. godine.

Bavi se scenskom i vizuelnom umetnošću, projektovanjem u oblasti scenske arhitekture, kao i produkcijom i realizacijom umetničkih projekata u oblasti scenske arhitekture i dizajna. Kao scenograf i asistent scenografa bila je angažovana u pozorištima u Beogradu, Subotici, Užicu i Šapcu. U nastavi scenske arhitekture, tehnike i dizajna učestvuje na predmetima u različitim oblastima – od teorijskih, do umetničkih i stručnih. Trenutno je angažovana kao asistent direktora Bijenala scenskog dizajna 2022 i kao asistent direktora projekta Nacionalnog nastupa Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora PQ2023. Zaposlena je kao istraživačica-pripravnica na Odseku za umetnost i dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Originalni rad: Mirisne priče

Višemedijska izložba (postavka u prostoru, olfaktorna, vizuelna, taktilna i zvučna instalacija)

19. septembar 2020, kuća u naselju Mala Amerika, Zrenjanin

(master umetnički rad)

Rad Mirisne priče omaž je svim „mirisnim pričama“ sakupljenim i ispričanim tokom 2020. godine, a potom prepričanim scenskim sredstvima u kući u Zrenjaninu, u kraju Mala Amerika. Uspostavljenim događajem, višemedijskom izložbom, to jest olfaktorskim, vizuelnim, taktilnim i auditivnim sredstvima, publika je podstaknuta da evocira mirisna sećanja, a zatim i na stvaranje novog, „živog“ kolektivnog sećanja, nazvanog „kolektivni nos“. Rad je posvećen ispitivanju odnosa mirisa i sećanja, a narativ za izložbu zasnovan je na odgovorima dvesta ispitanika na pitanje Koji događaj povezuješ s mirisom? Ove (mirisne) priče predstavljene su, zatim, atmosferom i instalacijama u šest prostorija jedne porodične kuće u Zrenjaninu, od kojih je svaka posvećena jednoj mirisnoj kategoriji: parfem, detinjstvo, more, priroda, kuća i hrana. Prolog u mirisne prostore kuće bila su kolica na ulaznoj terasi za pravljenje slatkiša od šećerne vune namenjenih publici.

Mentor: Radivoje Dinulović

Komentorka: Slađana Milićević

Prekrojeni rad: Mirisne priče

Vrsta prekrajanja: INTERPRETACIJA

Višemedijska postavka u prostoru (olfaktorna, vizuelna, taktilna i zvučna instalacija)

Rad Mirisne priče interpretacija je istoimene izložbe izvedene u Zrenjaninu. Tri aspekta su uticala na koncept izmenjenog rada: vrsta i volumen prostora; nova i brojnija publika usled izmeštanja u drugi grad; i vremenska distanca od dve godine, koja je uticala na autorski odnos prema arhiviranim pričama. Koncept prekrajanja rada je sužavanje od opšteg ka specifičnom. Rad više ne predstavlja mirisne kategorije već četiri pojedinačne Mirisne priče – tri inscenirane priče prethodnih ispitanika (o mirisu šećerne vune, hercegovačke kadulje i mora) i jedna lična, autorska priča (o mirisu lipe), izostavljena i neispričana u Zrenjaninu. Postavku čine četiri instalacije – tri interpretirane i jedna nova. Namera autora o kreiranju „kolektivnog nosa“ putem događaja je zadržan u celini.

Saznaj više o izložbi Prekrajanje.

Radovi